Berba grožđa u Srbiji ove jeseni, prema procenama stručnjaka, počeće oko 15. septembra, znatno kasnije nego prethodnih godina.
Vinova loza, kako objašnjava prof. dr Ivan Kuljančić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, teško je podnela česte izmene toplog i sušnog i hladnog i kišnog vremena, pa je nakupljanje šećera u bobicama, proces zrenja, usporen.
Srbija, napominje Kuljančić, ima bolju zemlju za gajenje vinograda od Francuske. Ima ih između 25.000 i 30.000 hektara, što je veoma malo. Sa hektara se, u zavisnosti od sorte, ali i obrade, dobija pet do 14 tona grožđa, koje ovih dana polako zri.
- U bobicama na vinogradima u Vojvodini nedeljno se nakuplja samo dva odsto šećera - precizira Kuljančić. - Nepovoljni klimatski uslovi doveli su do usporavanja fotosinteze, pa samim tim i do sporijeg zrenja. Sam kvalitet grožđa, međutim, ne bi trebalo da bude doveden u pitanje. Probleme bi mogle da izazovu dugotrajne kiše. One podstiču pojavu sive truleži, a od nje su samo retki vinogradari štitili svoju lozu.
Berbu, na oko 6,5 hektara vinograda, očekuje i Milan Kosović iz Sremskih Karlovaca. Gaji sortu župljanka, karlovački rizling, sovinjon, merlo i kaberne. Sav rod prerađuje u svom podrumu i godišnje dobija oko 22.000 litara kvalitetnog vina, koje plasira mahom u Novom Sadu i Beogradu.
- Godina je bila solidna, a i vinograd je dobio sve što je trebalo, pa se sada nadam dobrom prinosu, a samim tim i dobrom vinu - kaže Kosović. - Očekujem prinos, u proseku, od oko devet tona po hektaru. Procenjujem da ću sa berbom početi nešto kasnije, sredinom oktobra.
Milan Šijački, iz Banoštora, na obroncima Fruške gore, nedaleko od Beočina, takođe se nada dobroj berbi na oko četiri hektara vinograda. Na tri hektara mladog vinograda još očekuje prvi rod.
- Gajim italijanski rizling, šardone, župljanku, frankovku, merlo, kaberne sovinjon i hamburg - kaže Šijački. - Imao sam nešto štete od leda, na nekih 10 odsto vinograda, pa bi tu mogla da se javi trulež na bobicama. Očekujem da će prinos biti oko 10 tona po hektaru kod belih, a nešto manji kod crvenih sorti.
Šijački će grožđe preraditi u svojoj vinariji, a pošto proizvodi vino sa zaštićenim geografskim poreklom, dokupiće i deo roda od proizvođača iz Banoštora.
- Ugovorio sam proizvodnju sa dvojicom kolega - kaže Šijački. - Grožđe im je proverenog kvaliteta, a cena je još ranije ugovorena, i već godinama je od 35 do 40 evro centi za kilogram, naravno, za vinske sorte.
Makedonija obara cijenu
- U Srbiju se, gotovo masovno, uvozi grožđe iz Makedonije, iz Tikveša i Valandova - napominje Kuljančić. - Znatno je jeftinije od gajenog u Srbiji, pošto se ono u Novom Sadu prodaje za oko 19 dinara po kilogramu. Ovakav uvoz grožđa, pa i vina u rinfuzi iz Makedonije, našim vinarima pravi nesagledivu štetu, pošto bi njihovo grožđe trebalo da košta najmanje 35 dinara po kilogramu.
