U Podravini, jednom od tri vinska regiona Slovenije, poznatom najpre po Radgonskim Goricama, u kojima je 1852. godine začeta proizvodnja penušaca u ovom delu Evrope, a potom i po nizu kvalitetnih belih vina, među kojima je mesto našla i autohtona ranina, pre blizu dvadeset godina na sebe je skrenuo pažnju enolog Danilo Steyer s namerom da mirisnom tramincu da šansu da na tom mikroklimatu pokaže šta ume. I nije pogrešio. Pokazalo se da je to sorta visokih potencijala od koje Steyer proizvodi široku lepezu vina, od suvih, preko predikatnih do penina.
Traminac u Sloveniji jeste zastupljen, ali ne u enormnim količinama. Računa se da ga ima na oko 250 do 300 hektara i to najviše u Štajerskoj, ali taj podatak nije uticao na Steyerovu odluku da tramincu da prednost u odnosu na ostale sorte. Ako ga pitate zašto je ova sorta zasađena na devet od 16 hektara koliko sada ima, reći će da nije lako odgovoriti na to pitanje i da zapravo ima više razloga. Prvi i osnovni bi bio zato što je traminac na ovom području najbolji. Radgonske Gorice okrug su gde se, kako ovaj danas uspešni slovenački vinar kaže, mešaju dve klime - vruća panonska i hladna alpska, Što je dobro za aromatičnost traminca. Povrh toga ne treba zanemariti kada se govori o mikroklimatksim faktorima ni blizinu reke Mure.
Steyer ističe da u svetu nema puno pogodnih terena za ovu sortu i da je ovaj na kom je on zasadio traminac jedan od tih retko dobrih. Sve to utiče na to da su njegovi traminci vrlo tipični sa karakterističnim mirisom ruže i egzotičnog voća. Takav je poluslatki mirisni traminac iz 2012. godine, zlatnožute boje sa 12, 5 procenata alkohola i mirisom ruže, cimeta, meda i egzotičnog voća, koji se dobro slaže sa guščijom džigericom i jelima koja se poslužuju sa slađim i aromatičnijim umacima, kao i sa voćnim dezertima.
Ono što nikako iz Steyerove palete vina ne treba propustiti jeste Steyer Vaneja Dišeća penina, potpuno suva - brut nature sa 13 odsto alkohola, koga takođe odlikuje zlatno žuta boja, miris ruže, cimeta, egzotičnog voća i dobro zapečenog hleba od heljde, te potpuno suv, mineralan i harmoničan ukus. Idealan za pre jela, ali može da prati i srednje bogata jela, sireve….
Prepoznali su te kapacitete Steyerovih vina na ocenjivanjima, pa je tako mirisni traminac dva puta bio šampion na sajmu Vino Slovenija, Steyer Vaneja Dišeći traminac isto toliko je puta dobio Dekanterovu zlatnu medalju i veliku zlatnu Figer Lakes USA, dok je mirisni traminac ledeno vino osvojilo zlatnu medalju u Briselu. Ove godine na slovenačkom vinskom festivalu nagradom za najbolje vino u kategoriji suvih vina ovenčan je Steyer Mark cuvee 2010. godine.
"Sve je to bio veliki izazov" - kaže Steyer. "Traminac nije lako prodati, jer je to vino koje se ne pije svaki dan, već u nekim posebnim prilikama. U Sloveniji inače vlada mišljenje da se traminac ne pije uz hranu, ali se taj stav polako menja. Poigrali smo se na Salonu traminca gastronomijom i ispostavilo se da se hrana i traminac odlično slažu.
Kakvi su još potencijali Steyerovih, ali i traminaca ostalih proizvođača ne samo iz Slovenije nego i iz drugih zemalja, poslednje četiri godine ljubitelji ovog vina imaju priliku da se uvere na Salonu traminca koji ovaj čovek u saradnji sa grupom istomišljenika iz Zavoda za kulturu, turizam i promociju Gornje Radgone "Kultprotur" i agencije Mediaspeed organizuje u zamku u Nogovi u okolini Gornje Radgone. Priznaje da nisu očekivali toliki interes vinskih poklonika, što je na njegovu radost razvejalo sumnje u uspešnost upravo zbog predrasuda da je to vino za žene i da ne ide uz hranu. Samo na ovogodišnjem Salonu pojavilo se 111 traminaca iz Slovenije, Italije, Austrije, Nemačke, Francuske, Švajcarske, Češke, Mađarske i Hrvatske.
U HišI dišečega ili KućI mirisnog traminca, kako se zove ova vinarija pored traminca može se naići i na raninu, autohtonu sortu tamošnjeg kraja, koju odlikuje zeleno žuta boja, miris voćni i muskatni, a ukus osvežavajućI, voćni zaokružen i pitak. Šardone, rajnski rizling, sovinjon blan, beli i sivi pino, muskatni otonel, sorte su koje Steyer uzgaja pored traminca i ranine. Vina su mu raspoređena u tri linije. Prva je linija svežih vina, druga su pod nazivom Steyer Mark ona koja odležavaju u bariku, a treću čine penušci i predikati.
Izvoz vina ni Slovencima kao ni srpskim vinarima nije najbolja strana, ali uvek ima onih koji su barem stepenik viši od ostalih. Danilo Steyer je među njima. Od 80.000 do 100.000 litara vina koliko godišnje izađe iz njegovog podruma, 20 odsto završI u inostranstvu. Mirisni traminac iz Steyerove vinarije stiiže do potrošača u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Švedskoj, Engleskoj i Francuskoj. Na kraju, mada po značaju, Japan na toj listi treba da stoji na prvom mestu. Tamo Steyerova vina putuju već devet godina. On misli da zasluge za to pripadaju japanskoj kuhinji koja se jako dobro slaže sa tramincima, pogotovo kada se kuvari poigraju sa začinima. Ne krije ni ponos što se traminci Iiranina dobro kotiraju i u Francuskoj, svetskoj vinskoj sili.
Potrošači prefinjenog ukusa kao što su Francuzi očito teže ka tome da probaju i nešto drugačije. Zahvaljujući tome Steyerova ranina u avgustu i septembru bila je vino meseca u Ric hotelima u Parizu i drugim gradovima.
Steyerovih vina na srpskom tržištu nema. Na festivalu vina u beogradskom Hayatu na kojima je učestvovao, kaže da su traminci privlačili veliku pažnju i sva je prilika da će srpski ljubitelji uskoro dobiti šansu da uživaju u čarima ovog vina.
